Beograd spreman za Univerzijadu

Dragan Buđevac INTERVJU Dragan Buđevac, generalni direktor Delta Investa (Član Miškovićevog Delta Holdinga, najveće i najmoćnije grupacije u Srbiji)

Bitka s rokovima Srbija je umalo izgubila Univerzijadu, a kada je Delta preuzela projekat Belville, naselje sa 2000 stanova, radovi su kasnili 8 meseci. Kako su to uspeli da nadoknade priča D. Buđevac.

Razgovor sa prvim "građevinarom" Srbije, čovekom koji je u rekordnom roku od 18 meseci sagradio 2000 stanova

Menadžer godine u Srbiji za 2008., projektant i izvođač više od 1000 građevina, autor 22 knjige i 160 naučnih radova, redovan profesor na Građevinskom fakultetu u Beogradu koga studenti obožavaju - sve to je Dragan Buđevac, generalni direktor Delta Investa, član Delta Holdinga, čija radna i životna energija ne jenjavaju i kome, kako sam kaže, tek slede najbolji i najveći projekti. Uspešan, srdačan, autoritet na svom području, a istovremeno obrazovan i zainteresovan za sve sfere društvenog života, Buđevac je prošle godine medijima dao više od 200 intervjua, od kojih je većina za povod imala gradnju Univerzitetskog naselja u Beogradu, što je najveći stambeni projekat srpske metropole poslednjih godina. Primio nas je u prostorijama Delta Holdinga i odveo u razgledanje stambenog naselja u koje će se nakon Univerzijade useliti 2000 porodica. Za Jutarnji list uporedio je srpsko i hrvatsko tržište, ispričao detalje velikog projekta te izneo svoje procene kretanja tržišta gradnje i nekretnina u vreme krize.

Stambeno naselje Belville, u kome će biti smešteni sportisti koji u julu stižu na Univerzijadu, sagrađeno je u rekordnom roku - za samo 18 meseci. O kakvom je projektu reč?
Delta Invest je u projekat ušao u junu 2006., nakon problema koje je imao prošli izvođač. Kada smo otkupili projekat, radovi su već kasnili osam meseci. Osnovali smo preduzeće Blok 67 Associates koju čine Delta Invest i Hypo Banka koja je finansirala gradnju stambenog bloka vrednog više od 200 miliona eura. Celi kompleks sastoji se od 16 objekata: 14 stambenih i dve poslovne zgrade. Stambeni objekti visoki su između devet i 12 spratova, a ukupno je u naselju oko 2000 stanova. Oni su već potpuno opremljeni, tokom Univerzijade u njima će biti smešteni sportisti, a posle će se useliti novi vlasnici.



Kako je projekat ipak završen na vreme?
U javnosti i organizacijskom odboru bilo je dosta skepticizma. Ja sam rekao da to mogu da ostvarim, ali da mi daju odrešene ruke, što sam i dobio. Raspisali smo tendere i našli osam glavnih izvođaća, među kojima smo stvorili takmičarsku atmosferu uvođenjem kontrolnih datuma kojima smo ujedno i zaštitili projekat. To znači da smo svakih 14 dana proveravali ko od izvođača kasni i proglašavali najbolje izvođače. Oni koje su kasnili, najpre smo opomenuli, nakon toga im naplatili penale, a ako bi puno kasnili, bio bi im oduzet posao. Tako smo postigli konkurentnost među izvođačima jer nikome nije bilo u interesu da bude najlošiji; ipak su to privatna preduzeća pa im je važna dobra reklama. Međusobno su se takmičili, napravili dobar posao i tokom gradnje smo tri-četiri puta morali nekoga kazniti. Ceo posao je završen za godinu i po dana.

Brzinu ste dobili i odabirom materijala?
U gradnji naselja Belville koristili smo YTONG blokove, a sa njima sarađujemo još od gradnje Delta Cityja. I tamo smo imali oštar rok jer je 77.000 kvadrata trebalo da bude gotovo za 15 meseci pa sam se našao u situaciji da moram istovremeno da radim fasadu spolja, a iznutra malterisanje i instalacije. Onda smo betonske panele zamenili YTONG-om, rešili instalacije te istovremeno izvodili i unutrašnje i spoljne radove. Kada smo preuzeli Belville, opet smo se susreli s kratkim rokovima, a za toliki kompleks u Srbiji nisam mogao da nađem dovoljno zidara, stoga se opet kao idealno rešenje nametnuo YTONG. Našao sam se s ljudima iz Xelle i dogovorili smo da ćemo sve zidove zameniti YTONG-om. Tu smo neviđeno ubrzali celi proces, dobili idealnu geometriju i rešili više stvari: brzinu, termoizolaciju, preciznost, malterisanje. I uštedeli osam miliona eura! Kako? YTONG je deset centimetara tanji od betonskih panela, a kada uzmete u obzir veličinu kompleksa i sve spratove i stanove, u kojima kvadratni metar košta oko 2000 eura, dobili smo 4000 m2 prostora! Sam YTONG blok je skuplji od betonskih panela, ali treba gledati celu sliku i buduće uštede. To je recept uspeha.



Zagreb je uoči Univerzijade 1987. godine mnogo napredovao u infrastrukturnom smislu i sagrađen je niz sportskih objekata koji su ostali do danas. Hoće li sličnu renesansu doživeti i Beograd?
Sada je situacija potpuno drugačija, a i Univerzijada se održava u vreme krize. Od novih sportskih objekata nije sagrađeno ništa, nego se uglavnom prepravljalo, saniralo i adaptiralo postojeće objekte. Jedino što je potpuno novo jeste ovo naselje i možda pokoji manji sportski teren izvan grada. Lično mi je jako važno da su domaća preduzeća osposobljene za takmičenje sa strancima, što su pokazale na ovako velikom projektu kakvog u Srbiji i regiji nije bilo sigurno 20-ak godina. Kada su predstavnici organizatora dolazili da vide ovo naselje, rekli su da je to osmo svetsko čudo. Nedugo pre toga postavljalo se pitanje treba li Beogradu oduzeti domaćinstvo jer neće biti gotovo na vreme!

Kako je ova svetska kriza pogodila Deltu?
I dalje se rade, uslovno rečeno, sitniji projekti, a imali smo velike ambicije za širenje u celu regiju. Ušli smo na bugarsko tržište, u Crnu Goru te Bosnu i Hercegovinu, a u planu je bila i Hrvatska. Videćemo kada se širenje bude nastavilo.